Poseban režim života kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom

19.08.2019. | 10:55
Poseban režim života kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom

Srčana insuficijencija se najčešće definiše kao klinički sindrom koji nastaje zbog poremećaja strukture ili funkcije srca koji ga onemogućavaju da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom, neophodne za izbalansirani metabolizam perifernih tkiva. Smanjenje kontraktilne funkcije srca dovodi do aktivacije kompenzatornih kardijalnih i ekstrakardijalnih mehanizama i niza hemodinamskih, bubrežnih, neurogenih i hormonalnih poremećaja.

Srčana slabost zahteva dugotrajno lečenje pa bolesnik mora da promeni i poboljša životne navike. Bolesnik treba da smanji unos soli, masnoća i alkohola, uz češće i manje obroke. U srčanoj slabosti treba redukovati prekomernu težinu. Međutim, nenameran nagli gubitak težine može da znači da teška srčana slabost izaziva gubitak mišićne mase ili da treba korigovati dozu diuretika. Preporučeni unos tečnosti je 1.5-2 l/dan. Ako je pacijent na terapiji diureticima koji ne stede kalijum neophodna je suplementacija preparatima kalijuma ili unos hrane bogate kalijumom. Bilo koji oblik blage fizičke aktivnoski je koristan. Bolesnik treba da se pre početka vežbanja, ukoliko povećava intenzitet napora ili vrstu vežbi, posavetuje sa lekarom. Hodanje, vožnja bicikla ili plivanje su najkorisnije aktivnosti. Vežbanje treba započeti polako a zatim postepeno povećavati intenzitet. Pojava simptoma kao sto su nedostatak vazduha, vrtoglavica, bol u grudima, mučnina ili preznojavanje su znaci da je napor je suviše veliki i da vežbanje treba prekinuti. Najbolji termin za vezbanje je 1-2 sata posle manjeg obroka. Aktivnosti koje zahtevaju zadržavanje daha, saginjanje kao i iznenadan veliki napor treba izbegavati. Savetuje se prestanak pušenja koje doprinosi pogorsanju stanja pacijenta.

Pacijenti sa srčanom slabošću mogu da putuju bez ograničenja, ako je njihovo stanje stabilno. Dugotrajno sedenje u avionu može dovesti do oticanja nogu i grčeva, pa se preporučuje često istezanje i kretanje u toku leta. Preporučuju se kompresivne čarape u cilju sprečavanja duboke venske tromboze. Većina osoba sa srčanom slabošću može bezbedno da vozi auto. Ako postoji podatak o nesveticama ili gubicima svesti potrebna je pažljiva procena rizika. Profesionalni vozači moraju da idu na redovne provere sposobnosti, a u nekim slučajevima im može biti zabranjeno da voze. Pejsmejker nije prepreka za obnavljanje vozačke dozvole. Procena radne sposobnosti zavisi od uzroka i ozbiljnosti srčane slabosti, kao i opisa radnog mesta. Broj radnih sati i težinu posla treba prilagoditi zdravstvenom stanju, a kod težih bolesnika može da bude potrebno prevremeno penzionisanje. Pacijetima se preporucuje redovna vakcinacija jer respiratorne infekcije (grip ili zapaljenje pluća) pogoršavaju srčanu slabost.