Astma kod dece – faktori rizika i prevencija

Astma je jedno od najčešćih hroničnih bolesti u dečjem uzrastu.
Faktori rizika (induktori) za nastanak astme se dele na: predisponirajuće, uzročne i doprinoseće.

Najznačajniji predisponirajući faktor je genetski – poligeno nasleđivanje. Rizik da dete ima atopijsku bolest ukoliko je jedan roditelj atopičar je 50%, a ukoliko su oba 60-80%. 90% dece sa astmom ima atopiju što znači da je atopija najznačajniji predisponirajući faktor. Atopija je preterani imunološki odgovor posredovan IgE antitelima, kao odgovor na izlaganje alergenu.

U uzročne faktore spadaju alergeni. Senzibilizacija na nutritivne i/ili inhalatorne alergene u ranom detinjstvu je faktor rizika za nastanak astme u kasnijem detinjstvu. Izvori alergena su: inhalatorni (poleni, dlake životinja, spore gljivica, feces grinje), injekcioni (toksini insekata, lekovi), nutritivni (hrana i lekovi), kontaktni materijali (biljni sokovi, industrijski produkti biljaka, metali). Dalje alergene možemo podeliti na alergene zatvorenog prostora (grinje, alergeni kućnih ljubimaca, bubašvaba, buđ, kvasac) i alergene otvorenog prostora (polen drveća, trava i korova).

U doprinoseće faktore za nastanak astme spadaju: respiratorne infekcije, mala telesna masa na rođenju, ishrana, izloženost duvanskom dimu, vakcinacija, lekovi, aerozagađenje.

Pre 50 godina je prevalenca (ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku u odnosu na celu populaciju) astme je bila 2-4%, dok je u drugoj polovini 20. veka došlo do naglog porasta na 15-20%. Početkom 21.veka ovaj broj je u razvijenim zemljama još više skočio pa su preduzete preventivne mere za smanjenje učestalosti dečje astme.

U primarne mere prevencije astme spada sprečavanje nastanka senzibilizacije deteta na nutritivne i inhalatorne alergene tokom trudnoće i posle rođenja.

Majke sa atopijskom bolešću ne treba da unose hiperalergogenu hranu poput kikirikija, oraha, kravljeg mleka, jaja, plodova mora...Tokom trudnoće se preporučuje uzimanje vitamina D i E, a u zadnjem mesecu trudnoće probiotika, selena, cinka. Pušenje majke u trudnoći za 50% povećava rizik za respiratorne bolesti u prve tri godine deteta.

Dojenje najmanje šest meseci smanjuje rizik od nastanka astme. Ukoliko se ustanovi alergija na određenu vrstu hrane preporučuje se eliminaciona dijeta u trajanju od dve godine.

Bibliografija: Dr sci med Nevenka Ilić, „Dečija astma - faktori rizika i mogućnosti prevencije”