Izvori vitamina D u hrani
Godinama se vitamin D razmatrao samo kroz prizmu održavanja zdravlja i snage kostiju i zuba, medjutim u poslednje vreme, naročito od pojave pandemije novog korona virusa, posebna pažnja se poklanja njegovim imunostimulativnim i antiinfektivnim svojstvima.
Od svih vitamina i minerala Vitamin D predstavlja poseban problem, zato što gotovo polovina populacije koja živi u području severne hemisfere je u deficitu veći deo godine, pa je optimalan unos ovog vitamina posebno važan.
Najveci deo vitamina D stvara se u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Unos ovoga vitamina putem hrane je vrlo mali i iznosi svega 20% od ukupnih dnevnih potreba.
Najbogatiji prirodni izvor vitamina D3 u hrani su ulja jetre bakalara i drugih masnih riba.
Nadalje, hrana bogata vitaminom D3 obuhvata ribu (tuna, sardine, skuša, bakalar, haringa, losos), rakove i plodove mora, neke vrste gljiva, kvasac, goveđu jetru i žumance jajeta.
Mlečni proizvodu su takođe bogati vitaminom D (kozji sir, punomasno mleko, punomasni jogurt).
Na tržištu danas postoje brojni suplementi vitamina D u različitim farmacutskim oblicima kao što su tablete, kapsule, kapi, sprejevi i ampule, kao i preparati sa različitom koncentraciji vitamina D u preporučenoj dnevnoj dozi.
Uglavnom sadrže D3 oblik vitamina D, odnosno holekalciferol.
Rizične populacione grupe za pojavu hipovitaminoze D su sve osobe s nedovoljnim izlaganjem suncu (osobito odojcad), osobe koje žive na prostorima veće geografske širine (iznad 40° geografske širine), kao i u gradovima s većom koncentracijom smoga. Neizlaganje suncu iz objektivnih ili subjektivnih razloga najčešći je razlog nedostatka vitamina D.
Za sve ove navedene populacione gupe, ali i za celokupno stanovništvo, sada u uslovima globalne zdravstvene pretnje ne sme se zaboraviti na odgovrajući unos vitamina D ishranom i dodacima ishrani.
