Toksoplazmoza - terpaija

27.10.2021. | 01:02
Toksoplazmoza  - terpaija

Toksoplazmozu izaziva parazit Toxoplasma gondi.
Bolest nema potencijal da se prenosi sa čoveka na čoveka osim u slučaju kongenitalne transmisije i prilikom transfuzije zaražene krvi. Čovek postaje zaražen na nekoliko načina: konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog zaraženog mesa (posebno svinjetine, jagnjetine i divljači); akcidentalnom ingestijom prethodno nezaraženog mesa ali obrađivanim sa zaraženim kuhinjskim priborom (daske za sečenje, noževi); prljavim rukama (najčešće prilikom čišćenja svojih kućnih ljubimaca); kontaminiranom vodom.

Zdrave osobe koje se zaraze toksoplazmom obično nemaju nikakve simptome, ukoliko i dođe do pojave bolesti ona se manifestuje blažim gripoznim simptomima (povišena temperatura, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićim i zglobovima) koji traju od nedelju do mesec dana.
Po ozdravljenju parazit ostaje u telu u stanju mirovanja ali sposoban da se opet aktivira prilikom opšteg pada imuniteta i opet izazove bolest.

Osobe koje imaju urođenu ili stečenu imunodeficijenciju, bez obzira na njeno poreklo, najčešće imaju težak klinički tok toksoplazmoze, bilo da se radi o novostečenoj ili reaktiviranoj infekciji.

Osobe sa malignim limfomima, leukemijama, sistemskim bolestima vezivnog tkiva (npr. lupus), osobe koje zbog neke bolesti primaju imunosupresivne lekove ili su pod terapijom zračenjem, a naročito osobe obolele od AIDS-a, veoma su osetljive na infekciju toksoplazmom. Kod ovih osoba toksoplazmoza najčešće protiče kao infekcija CNS-a.

Kongenitalni oblik toksoplazmoze se manifestuje: pobačajem, mrtvorođenim detetom, detetom rođenim sa znacima infekcije (gubitak vida, mentalna retardacija, hronični encefalitis, lezije kranijalnih nerava).
Dijagnoza se uspostavlja detekcijom toksoplazma specifičnog antitela IgG i IgM. Većina pacijenata se obraća lekaru zbog uvećanih limfnih čvorova.

Asimptomatski, odnosno blagi klinički oblici toksoplazmoze (približno 80% slučajeva) kod imunokompetentnih (zdravih) osoba nije ni potrebno lečiti, izuzev ako su pridružene manifestacije kao što su pneumonitis, miokarditis ili izražen limfadenitis.

Kod izraženog limfadenitisa u primoinfekciji tok bolesti može biti ublažen ili skraćen lekovima iz grupe makrolida (roksitromicin, spiromicin i dr.) u toku 2-3 nedelje. U ostalim slučajevima lečenje se sprovodi pirimetaminom u trajanju od mesec dana u kombinaciji sa sulfadiazinom. Umesto ovog leka može se koristiti trimetoprim-sulfametoksazol u toku 20 dana. U toku ovog lečenja primenjuje se istovremeno i folna kiselina kako bi se preveniralo toksično dejstvo lekova na koštanu srž. Za lečenje toksoplazmoze trudnica najčešće se primenjuje rovamicin tokom cele trudnoće, sa kraćim pauzama.
Za lečenje toksoplazmoze novorođenčeta takođe se primenjuje rovamicin u toku 2-3 meseca, a zatim se terapija nastavlja kombinacijom pirimetamina i sulfadiazina sa folnom kiselinom, u dozama primerenim telesnoj težini, u trajanju od mesec dana. Posle toga se lečenje nastavlja rovamicinom, sve do izlečenja, uz povremene pauze.