Page 12 - Vega magazin 07

Kardiovaskularni rizik i prevencija

kardiovaskularnih bolesti

Patofiziološka osnova kardiovaskularnih bolesti je
ateroskleroza koronarnih krvnih sudova. Ateroskleroza je
kompleksna, multifaktorijalna bolest koja se razvija postepeno,
brojnim mehanizmima, a pod uticajem genetskih i faktora
okoline.

Klinički, ateroskleroza se manifestuje kardiovaskularnim (KV)
oboljenjima koja su vodeći uzrok smrti u Evropi, a obuhvataju:
koronarnu bolest (infarkt miokarda, angina pektoris),
perifernu bolest arterija, aortnu aneurizmu i ostale.

Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti (KVB)

Postoji više faktora koji jasno predisponiraju razvoju
ateroskleroze, koji su nazvani faktorima rizika. Neki od
njih se ne mogu menjati, kao sto su godine, pol, etničko
poreklo, porodična predispozicija za koronarnu bolest ili
mala težina na rođenju.

Mnogo veći značaj imaju oni faktori rizika koje je
moguće modifikovati, pa time i uticati na smanjenje
pojave ateroskleroze i njenih posledica, a to su povišeni
lipidi, hipertenzija, pušenje cigareta i šećerna bolest.

Faktori rizika su u pozitivnoj korelaciji sa pojavom
ateroskleroze, njenim daljim razvojem i kasnim posledicama. Tabela 1. Faktori rizika za nastanak ishemijske bolesti srca
Kada se javljaju zajedno, što je mnogo češće, njihov uticaj na
stepen kardiovaskulrnog rizika je kumulativan. Procena kardiovaskularnog rizika

Faktori rizika su u pozitivnoj korelaciji sa pojavom Kardiovaskularni rizik se definiše kao verovatnoća da neka
ateroskleroze, njenim daljim razvojem i kasnim posledicama. osoba ima aterosklerotski kardiovaskularni događaj (npr.
Kada se javljaju zajedno, što je mnogo češće, njihov uticaj na infarkt miokarda) tokom određenog vremenskog perioda.
stepen kardiovaskulrnog rizika je kumulativan.
Cilj procene kardiovaskularnog rizika je identifikacija onih
Generalno uzevši faktore rizika za ishemijsku bolest srca visokorizičnih osoba kod kojih je neophodno odmah
(IBS) možemo podeliti na konvencionalne, predisponirajuće započeti mere za promenu načina života i medikamentnu
i nove faktore rizika (Tabela 1). korekciju tradicionalnih faktora rizika. Sa druge strane,
U kliničkoj praksi prevencija KV bolesti pomaže da se osobe bolesnicima sa niskim kardiovaskularnim rizikom treba
sa niskim KV rizikom zadrže na tom nivou doživotno i da pružiti savet kako da zadrže taj nivo rizika u budućnosti.
se kod zdravih osoba održavaju karakteristike zdravog
života prema ciljnim vrednostima dokazanih faktora rizika: Procena kardiovaskulrnog rizika se preporučuje kod
nepušenje, zdrava ishrana, fizička aktivnost 30min/dan, BMI svih muškaraca starijih od 40 godina i žena starijih od 50
manji od 25, arterijski pritisak ispod 140/90 mmHg, ukupni godina. Kod bolesnika sa dijabetesom, već neželjenim
holesterol ispod 5 mmol/l, LDL ispod 3 mmol/l, šećer u krvi kardiovaskularnim događajem kao i sa umerenom i teškom
ispod 6 mmol/l. bubrežnom slabošću treba odmah započeti sa kontrolom
svih faktora rizika bez formalnog izračunavanja rizika.
Kod osoba sa visokim KV rizikom potrebno je održavati
rigorozniju kontrolu faktora rizika (npr. TA ispod Osobe mlađe od 40 godina starosti imaju nizak apsolutni
130/80mmHg, ukupni holesterol ispod 4.0 mmol/l, LDL rizik, ali njihov relativni rizik može biti visok zbog prisustva
ispod 2.0 mmol/l, HbA1c ispod 6.5%). značajnih pojedinačnih faktora rizika.

VEGA ZVEZDA ZDRAVLJA 14