Page 13 - Vega magazin 07

Primarna i sekundarna prevencija neželjenih kardiovaskularnih događaja

Kardiovaskualrne bolesti uključujući i oboljenja srca i moždani
udar, uzrok su 17.5 miliona smrti godišnje, a smatra se da
2030. godine će broj smrtnih ishoda biti 23 miliona godišnje,
što je nešto više od polovine stanovnika Australije.

Primarna prevencija koronarne bolesti predstavlja
prevenciju početka bolesti kod osoba bez ranijih simptoma.
Ona obuhvata postupke kako do bolesti ne bi došlo. Postoje
dva pristupa u primarnoj prevenciji: orjentacija na opštu
populaciju i orjentacija na osobe sa povišenim rizikom.

Među faktorima koji se najviše mogu modifikovati
na populacionom nivou su pušenje, nepravilna
ishrana, fizička neaktivnost.

U Američkim AHA/ACC preporukama za primarnu Sekundarna prevencija se definiše kao niz preventivnih
prevenciju kardiovaskularnih bolesti (KVB) iz 2019. mera koje su fokusirane na sprovođenje blagovremenog
godine definisano je 10 ključnih poruka: tretmana da bi se zaustavila ili odložila progresija
ishemijske bolesti srca (infarkt, angina), očuvao kvalitet
1. Najvažniji način da se spreče KVB je promovisanje života, održao i unapredio funkcionalni kapacitet i sprečila
zdravog načina života. pojava rekurentnih događaja. Obuhvata niz mera kojim se
2. Timski pristup je efikasna strategija za prevenciju KVB. optimizuje medikamentna terapija, modifikuju faktori rizika i
Kliničari treba da procene socijalne determinante zdravlja utiče na promenu životnih navika (način ishrane, prestanak
koje utiču na pojedince da donose odluke o lečenju. pušenja, fizička aktivnost).
3. Odrasli od 40-75 godina treba da urade 10-godišnju
procenu rizika za KVB i o tome da razgovaraju sa lekarom Cilj sekundarne prevencije je da se smanji rizik za nastanak
pre početka farmakološke terapije. ponovljenih kardiovaskualrnih događaja kod bolesnika koji
4. Svi odrasli bi trebalo da konzumiraju zdravu ishranu koja imaju dokumentovanu kardiovaskularnu bolest. Modifikacija
naglašava unos povrća, voća, orašastih plodova, celovitih faktora rizika i promena životnih navika u značajnoj meri
žitarica, biljnih i životinjskih proteina, ribe, a uz minimalan doprinosi smanjenu učestalosti KVB.
unos trans masti, obrađenog crvenog mesa, rafiniranih
ugljenih hidrata i zaslađenih pića. Za odrasle gojazne osobe Prestanak pušenja kod bolesnika sa preležanim akutnim
preporučuje se savetovanje i ograničavanje kalorijskog unosa. infarktom miokarda (AIM) smanjuje smrtnost za čak
5. Odrasli treba da imaju najmanje 150 minuta nedeljno 36%. Takođe, vrlo je važno da pacijenti sa KVB izbegavaju
akumulirane fizičke aktivnosti umerenog inteziteta ili 75 pasivno pušenje!
minuta nedeljno fizičke aktivnosti energičnijeg inteziteta.
6. Za odrasle osobe sa dijabetesom tip 2 promene u Kod pacijenta sa kardiovaskularnim bolestima
načinu života kao što su poboljšanje navika u ishrani i preporučuje se fizička aktivnost 30-60min dnevno
fizička aktivnost od ključnog su značaja. najmanje 5 puta nedeljno. Hodanje ili brzo hodanje
7. Kod svih odraslih osoba treba da se obavi procena upotrebe predstavljaju odličan izbor vežbi, trčanje i džogiranje
duvana prilikom svake posete zdravstvenoj ustanovi, a pušači predstavljaju najefikasniju formu dinamičnog aerobnog
da dobiju savet i pomoć da odustanu od pušenja. vežbanja u cilju smenjenja KV rizika i preporučuju se
8. Aspirin se retko koristi u primarnoj prevenciji KVB zbog pacijentima kod kojih postoji uvid u stepen njihove
nedostatka dokaza o koristi istog. fizičke kondicije. Vožnja bicikla ima prednost jer se
9. Terapija statinom (lekovi za snižavanje nivoa lipida u može prilagoditi različitim karakteritikama pacijenata,
krvi) je tretman prve linije za primarnu prevenciju KVB kod dok se drugi oblici aerobnog treninga (plivanje, skijanje,
pacijenata sa povišenim nivoom holesterola, lipoproteina ples) preporučuju utreniranim pacijentima uz procenu
niske gustine (LDL-„loš“ holesterol), onima sa dijabetesom ukupnog rizika i nadzor.
i osobama za koje se utvrdi da imaju povišen KVB rizik.
10. Nefarmakološke intervencije se preporučuju za sve
odrasle osobe sa povišenim krvnim pritiskom ili već Doc. dr sc. med. Dušan Ružičić
dijagnozom hipertenzije. Za one koji zahtevaju farmakološku
terapiju ciljni krvni pritisak bi trebao biti <130/80mmHg. specijalista interne medicine

15 VEGA ZVEZDA ZDRAVLJA